Saveti za bastu

Novinska hartija - sjajna zaštita za tlo

- Položite nekoliko listova novina preko tla, a to zatim pokrijte malčom; novine će vam pomoći zadržati vlagu i suzbiti izbijanje korova. 

- Dodajte mokar, narezani novinski papir u kompost kako biste uklonili neugodne mirise.

Čaj je prirodna hrana za biljke

- Zalivajte paprat i biljke koje vole kiselost poput hortenzija ohlađenim skuvanim čajem - za predivan izgled lišća.
- Za dodatnu pomoć, pospite korišteno ili novo lišće čaja oko biljke i pokrijte ga malčom - kada je budete zalijevali, nutrijenti iz čaja prodrijet će u tlo.

Kora od banane protiv lisnih vaši

- Držite lisne uši podalje od vaših ruža tako što ćete osušenu i narezanu koru banane zakopati 2,5 do 5 cm duboko oko baze biljke (ako kora ostane u komadu, to će privući životinje koje će je iskopavati).
- Ako želite više leptira u svom vrtu, na povišeno mesto stavite prezrelu bananu ili neko drugo voće. Neka to mesto bude iznad nivoa glave i ne na centralnom mestu bašte, jer će to privući i pčele i ose.

Aluminijska folija odvraća bube

- Pomešajte trakice aluminijske folije s malčom i bube će ostati podalje od vaše biljke. Folija će takođe reflektovati svetlo na biljku, čime ćete pospešiti rast.
- Ako su problem ptice, obesite trake folije na biljku kako biste ih oterali.

So - protiv štetočina 

- Rešite se puževa tako što ćete ih posuti solju.
- Također možete rešiti rast korova u pukotinama staze tako što ćete napraviti mešavinu 1 šolje soli i dve šolje vode te je direktno izliti na nepoželjne biljke.

Izvor

Otvoreno pismo politicarima, ekonomistima i naucnim radnicima

Sadašnji problemi i moji predlozi za njihovo rešavanje

Dolaziš na ovaj svet, kao i obično, u sterilnoj bolinici, gde ti odmah odsecaju Prirodne korene. Kaleme te i

uzgajaju hemijom. Za malog čoveka, ispravan početak bio bi, prirodno rođenje u savezu sa Porodicom i prirodan rast. Svaki Žitelj Zemlje od rođenja ima pravo na svoje parče zemlje.
Zbog života odvojenog od Prirode i živih bića gubimo prirodnu vezu sa svetom oko sebe. Odrastanje u vezi

sa Biljkama, Životinjama i Ljudima omogućuje nam da iskusimo uzajamnost, izoštrava u tebi svest o tvom delovanju. Kao mislećem biću, dat ti je zadatak da upravljaš, ne da se boriš dokazujući svoj primat. Posmatranjem bića oko sebe pojmićeš da je Priroda savršena, da se Tvorevina već postarala za sve, da je sve uzajamno povezano jedno s drugim, da ništa ne treba popravljati. Tvoj zadatak je da sve sačuvaš.

Nema "glupih" ni "pametnih", svako može da se snađe, čak i kad se niko o njemu ne stara. "Glupe" i "pametne" sami stvaramo, da bi se moglo upravljati slabijima. U svojim projektima stekao sam najbolja iskustva sa ljudima (odraslim, decom, siromasima, beskućnicima) iz celoga sveta. Ne treba se starati o čoveku, već dati mu mogućnost da ostvari svoje sposobnosti. Uspeh, radost i priznanje su najveća plata, najbolja terapija a i ekonomski sebe opravdavaju. Moj projekat "Berta" - u Bad Ause u Štajerskoj, praktičan je primer za ovo. To je prva Holcerova permakultura u Evropi koja je prilagođena ljudima u invalid-skim kolicima.

Obrazovanje - Specijalizacija - Napredak - Otupljenje

Naši roditelji, babe i dede umiru od dosade u domovima za stare, dok deca i unuci otupljuju pred kompjuterima, video igricama i televizorom. Namisao Tvorevine je da stari ljudi predaju svoja iskustva i mudrost deci i unucima. Deca imaju pravo na to, ona tako mogu da se bolje pripreme za Život. Dužni smo da shvatimo kakvu ogromnu grešku pravimo.
Učenje mora biti pola teorijsko, a pola praktično. U svakom dečjem vrtiću treba da postoji vrt, u svakoj školi posebno domaćinstvo, a na svakom univerzitetu imanje. To bi bili praktični, eksperimentalni i obrazovni centri za budućnost naše dece a time i našeg društva.
Zahvaljujući savremenom, takozvanom naprednom obrazovanju, mladi ljudi se vaspitavaju u odvojenosti od Prirode, iskorenjeni iz nje. Ako nisi sâm posmatrao uzajamnu povezanost koja postoji u ciklusima Prirode, ne možeš da ih razumeš i pojmiš. Nećeš moći ni da se uključiš u to kruženje Savršene Tvorevine. A šta je rezultatj Umesto da razumeš kako funkcionišu prirodni ciklusi, veruješ u to da možeš da ih poboljšaš i počinješ da se boriš sa njima. Tvoj zadatak je da samo usmeravaš Prirodu, ali bez zdravog razuma i stvaralačkog mišljenja nećeš uspeti.
Naša deca i unuci otupljuju u školama i na univerzitetima. Ponekad ne uspevaju, ne zato što su predavači glupi, - i oni sami su dužni da prate nastavni plan, koji često ne sastavljaju sami. Oni dozvoljavaju političarima i lobistima da ih koriste. Ali, gde ima volje, ima i načina, gospodine profesore! Ako profesor zavisi od političke partije ili dozvoli lobistima da na njega utiču, onda on ništa ne menja, niti može nešto da promeni. Naša uzvišena nauka se do te mere udaljila od prakse da obični ljudi više ne mogu da shvate njene teorije. Ona je pogubila mnoštvo karika iz zatvorenog lanca Prirode.

Mandala basta

Permakulturni princip podržava stvaranje zdravog tla, gde sav težak posao za vas obavljaju mikroorganizmi i gliste. Ova kružna bašta bez motike, pravi se na principu dignutih gredica, odnosno gde su leje formirane od ograđenog zemljišta. Ovo omogućava mikro fauni da se umnožava i gradi zdravo zemljište, a vlasniku bašte je obezbeđen lak pristup biljkama, a nega je svedena na najmanju meru.


Tehnika leja u obliku "ključaonice" je prelepa, jednostavna i produktivna. Osnovna ideja je da se omogući

lak pristup biljkama, najkraćim putem - koliko ruke dosežu.

Leje mogu biti formirane na više načina. Za višegodišnje biljke, najprikladniji je sistem dignutih gredica. Za

jednogodišnje, malčiranje je bolje rešenje. Priprema terena za sadnju vrši se ređanjem slojeva: najpre vlažne novine (koristite samo novine, ne magazine i časopise u boji, niti flajere i sl.!) ili karton raširite po čitavoj površini, preko toga kompost i na kraju zemlju ili pesak, i sve to prekrijte slamom, koje će zadržati vlagu. Gredice mogu biti u blizini kuće - kako bi biljke bile "pri ruci", ili uz glavnu stazu. "Ključaonice" mogu biti duž staze (između leja) ili se mogu kombinovati u krug, kako bi se formirala divna mandala ili kružna bašta. Pored estetskog faktora, ne-linearne bašte su produktivnije, jer su sve biljke posađene na malom prostoru.

U centralni krug možete posaditi začine, cveće ili malo drvo. Centar je dobro mesto za jezerce ili prosto mesto za obrok - okruženi cvećem i hranom. Uživajte! :)

Biljni "pesticidi"

Zašto potrošiti puno novaca na komercijalne organske pesticide kada možete napraviti vlastite pesticide na jednostavan i jeftin način.

Bićete ugodno iznenađeni kada saznate koliko stvari u kući možete iskoristiti za izradu vlastitog organskog pesticida.



Beli luk

Beli luk ustvari nije pesticid, ali odbija mnoge napasti. To čini svojim intenzivnim mirisom i ukusom. Beli luk možete iskoristiti kao ”pesticid” na dva načina.
- ako se sadi u blizini ostalih biljaka odbijaće napasti.
- možete napraviti sprej tako da beli luk sameljete s vodom ili uljem. Takvu mešavinu koristite tako da je direktno prskate po bilju kako biste oterali zečeve i ostale životinje koje dolaze ”omastiti brk” vašim biljkama. Takođe, takav sprej možete prskati po bilo kakvoj površini stajaće vode, kako bi se stvorio zaštitni film koji će štititi od komaraca.

Sapun
Tečni deterdžent i ostale sapunice mogu biti učinkovite, ukoliko se prskaju po ružama i ostalom cveću koje je napadnuto od strane mušica i ostalih letećih insekata. Za dodatnu zaštitu, koristite jednake proporcije ljutih chili papričica, rena (koren i listovi), nane i luka u vodi sa sapunicom.

Permakultura, novi koncept urbane i ruralne poljoprivrede

U 22. distriktu Beča, Aspen Seedstadtu, uskoro bi trebalo da nikne naselje sa 22.000 stanovnika, a dospeće na novinske stupce ne zbog pametnih štedljivih zgrada ili modernih saobraćajnica već, najverovatnije, zbog – šargarepe koja niče na simsu. Prema predlogu koji je zasad u razmatranju, stanovnici ovog bečkog naselja mogli bi postati sami svoji poljoprivrednici, s voćem i povrćem koje će gajiti u parkovima, oko okućnica, na terasama i fasadama.


Ovog septembra je na samoj oglednoj lokaciji - na prostoru napuštenog aerodroma - profesor dr Verner Kvarda sa Univerziteta za prirodne resurse i životne nauke održao dvonedeljni seminar iz permakulture. Pohađali su ga učenici, profesori i studenti iz mreže eksperata ’Akademia Danubiane’, mahom iz istočnoevropskih zemalja, pozvani da daju svoje ideje i doprinos konačnom uobličavanju ovog (verovatno) bečkog ’vrtnog naselja’, koje bi bilo uređeno po konceptima permakulture.

U početku ocenjivana kao subverzivna i revolucionarna, danas je ideja permakulture postala model po kome se kreiraju čitave (ne samo) urbane zajednice. Permakultura je složenica termina ’permanenta agrokultura’, čiji su tvorci dva Australijanca, Bil Molison i Dejvid Holmgren. Oni su još 1974. razvili ideju o permakulturi kao održivom načinu obrađivanja zemlje. Ideja je počela da zadobija pristalice četiri godine kasnije, kada je Molison objavio knjigu „Permakultura 1“. On i danas u svojim poznim godinama podučava volontere koji, s gumenim čizmama na nogama i zaštitnim rukavicama, hrle na njegovu ’Tagari’ farmu da bi na njoj uživo učili o konceptu permakulture. 

Ekskurzije u okviru Globalne akcije za slobodu semena

U okviru globalne akcije za slobodu semena a u okviru grupe STOP GMO u Srbiji ogranizuje se više ekskurzija - pogledajte u nastavku o čemu je reč :)



U subotu 20.10.2012 - idemo u posetu Institutu u Somboru koji je sakupio 5.000 uzoraka od 40 vrsta starih sorti. Kako i koje vrste semena su uspeli da sačuvaju, objasniće posetiocima u kratkom predavanju.

"Idemo u avanturu po inspiraciju za dobra rešenja koja su moguća. Kao i do sada lepo ćemo da se organizujemo za prevoz i za druženje nakon posete. Svako neka ponese malo domaće hrane za meze pa ćemo ponuditi jedni druge kao dobri prijatelji. Ako neko ima mali instrumenat može da ponese da doprinese našoj radosti druženja u potrazi za dobrim rešenjima u ova teška vremena." (Irena Beret, inicijator akcije)

Molimo one koji su ozbiljno zainteresovani da se jave do ponedeljka 8.10. kako bi smo mogli Institutu da dostavimo broj posetilaca. 

Događaj nađite na FB-u : http://www.facebook.com/events/359057760847156/

U nedelju 14.oktobra idemo u goste kod Vivijen i Boudvin na njihovu bio dinamičku farmu, pored Šapca, da se upoznamo sa pozitivnim uzorom i da budemo inspirisani za moguća rešenja. Svako ko je u mogućnosti neka ponese malo meze, vredne domaćice mogu da umese hleb ili suvo pecivo, ko šta može. Ko želi može doneti malo voća i povrća da ponudimo jedni druge i da uz meze razmenimo mišljenje nakon posete, kao što to dolikuje prijateljima. Ako neko svira, može poneti i manji muzički instrumenat kao frulicu npr. Mi smo tu da negujemo i jačamo naša prijateljstva i da budemo jedni drugima podrška u iznalaženju dobrih rešenja.Termin 14.10 je izabrala domaćica farme i potvrđen je. Prijave Ireni Barret - u inbox u vezi dobre organizacije.

O dagađaju i na facebooku https://www.facebook.com/events/459811630726196/

BIODINAMICKA POLJOPRIVREDA Alex Podolinsky

Biodinamičko poljodjelostvo utemeljio je Rudolf Steiner na svojim predavanjima 1924. Biodinamički raj danas je Australija, zahvaljujući prije svega Alexu Podolinskom, koji je ispunio Steinerovu želju da biodinamika postane dostupna i glavna agrikulturna metoda za sve seljake. Marljivo radeći od ranih pedesetih, s drugim farmerima, on je Steinerovim učenjima dao praktičniju razinu, i to baš na tom kontinentu gdje je tlo bilo slabo, a klima nepovoljna. No, biodinamika je stvorila biološki aktivna tla najviše kvalitete i u najnegostoljubivijim uvjetima, pa se danas u Australiji biodinamički uzgoj prakticira na 800.000 hektara, što je bez premca u svijetu, a obuhvaća raspon od malih vrtova do farmi od 4000 hektara na kojima se uzgajaju pšenica ili ovce. Alex Podolinsky, izravni učenik Rudolpha Steinera, najstariji je živući pionir biodinamike. Voditelj: Krešimir Mišak Urednik: Krešimir Mišak

Uvod u organsko baštovanstvo

Sve više se u medijima priča o voću i povrću zatrovanom pesticidima, upozoravaju nas na opasnosti GM hrane... Zašto onda ne biste započeli sopstvenu baštu i konačno bili sigurni u ono što jedete? 

Organski uzgoj se zasniva na prirodnim načelima koji se koriste već hiljadu godina. Permakulturno organsko baštovanstvo ide i korak dalje, naglašavajući potrebu za održivim uzgojem biljaka, u skladu prirodnog okruženja.
Permakulturno organsko vrtlarstvo postaje sve popularnije. Sve više ljudi  prihvata ovaj jeftin i relativno jednostavan način uzgoja vlastitog voća, povrća, začinskog bilja i cveća.

1. Odaberite lokaciju

Promatrajte zemlju na kojoj planirate započeti uzgoj nekoliko puta dnevno.
Obratite pažnju na delove koji su pretežno na suncu, a koje imaju više hlada.
Ako je u vašim krajevima sunce retkost, izlažite mu svoje biljke što više možete. S druge strane, ako živite u krajevima gdje ima puno sunca, s dužim sušnim razdobljima, pokušajte zaštititi biljke hladom.
Takođe, razmislite kako da zaštitite biljke od jakoga vetra koji im može naštetiti.
Čak i mali vrtovi imaju svoje mikroklime. Uzmite to u obzir prilikom sadnje kako biste biljkama osigurali dovoljno sunca ili hlada, prema njihovim specifičnim potrebama.

Kako se biljke medjusobno pomazu – u bio bašti

Ako se,  umesto jedne, u lejama bašte gaji više kultura, prednost je mnogostruka. Mešovite kulture obezbeđuju veći prinos jer se bolje iskorišćava zemljište i manje iscrpljuje, svaka od biljaka se bolje razvija, ukus je bolji zbog delovanja suseda, a i bolje se štite od bolesti i štetočina.

U fitonicidne biljke spadaju: neven, kadifica, dragoljub, borač, bosiljak, čubar, ren, mirođija, majčina dušica, žalfija, metvica, nana, lavanda, bela slačica, maslačak, đurđevak, kamilica, majoran, mlječika, carevac, beli i crni luk, celer.

Šta su organski proizvodi?

Organski proizvodi su proizvodi dobijeni iz strogo kontrolisanog načina proizvodnje, koji je zakonski regulisan i zove se organska proizvodnja.

Organski proizvodi su bezbedni, bez prisustva veštačkih materija i hemijsko-sintetičkih pesticida. Samim tim oni su zdraviji i imaju veću nutritivnu vrednost. Istraživanja pokazuju da organski proizvodi sadrže čak 63% više kalijuma, 73% više gvožđa, 125% više kalcijuma i 60% više cinka nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poroizvodnjom.

Organski proizvodi, zbog načina i procesa dobijanja koji je u harmoniji sa prirodom, sto direktno utice na imunitet, regeneracione procese, usporavanje starenja /održavanja vitalnosti ljudskog organizma.


Zašto organski proizvod

1. Ne zagađuje životnu sredinu (vodu, vazduh, zemljište)
2. Zasniva se na korišćenju prirodno postojećih odnosa i interakcija u prirodnoj sredini (biološki ciklusi i očuvanje biodiverziteta)
3. Poštuje prirodnu ekološku ravnotežu
4. Koristi održive izvore energije