13.10.12

Metode gradnje balama slame


1. Metoda nosećih zidova od bala slame – Nebraska metod

Kod ove metode, bale slame su konstrukcijski okvir, ne postoji drugi, i one nose celu težinu krova. Slažu se jedna na drugu, kao veliki građevinski blokovi, trakama se pričvršćuju za temelj i jedna za drugu, i za drvenu krovnu gredu na vrhu zgrade.

Prozori i vrata se smeštaju unutar same konstrukcije i pričvršćuju se za bale kako se zid podiže.

Ovo je najjednostavnija metoda za gradnju kuća od slame jer zahteva vrlo malo prethodnog znanja i iskustva u gradjevini. Idealna je za samostalne graditelje, vlasnike budućih objekata zbog jednostavnosti, pristupačnosti, lakoće dizajniranja i niske nabavne cene slame. U gradnji slamom se lako postižu zakrivljeni i kružni oblici uz malo dodatnih troškova.

Nebraska metoda je jedna od najbržih metoda.


Treba obratiti pažnju da slama ostane suva tokom celog procesa gradnje, što može biti problematično kod većih građevina. Takodje, površina otvora za prozore i vrata ne sme biti veća od 50 posto površine bilo kojeg zida.

Ova metoda gradnje je veoma zastupljena, posebno u Velikoj Britaniji i Irskoj. Međutim, zbog problema sa suvoćom slame, uglavnom se koristi za prizemne objekte, a za veće se koristi metoda laganih konstrukcijskih okvira sa nosećim zidom od bala.


2. Metoda laganih konstrukcijskih okvira sa nosećim zidom od bala slame

Ideja ove metode je da se sačuvaju dobre strane građenja balama slame, a ipak omogući konstrukcija krova pre nego što se izgrade slamnati zidovi, da bi se na taj način pružila zaštita od vremenskih nepogoda tokom procesa gradnje. Koristi se drveni okvir koji je toliko lagan da ne može stajati sam, već mu trebaju privremene potporne grede i pomoćni materijali kako bi bio stabilan dok slama ne preuzme ulogu nosećih zidova. Slama je više od drvenog okvira bitna za čvrstoću građevine, i nosi težinu podova i krova. Drvene grede se postavljaju u uglove objekta, i sa obe strane okvira prozora i vrata. Kada se bale slame postave, mora se izvršiti njihovo zbijanje radi dodatne stabilnosti objekta. Takođe, za dodatnu stabilnost, bale treba sa spoljašnje strane pričvrstiti letvama i motkama koje se učvršćuju na baznu i zidnu gredu samog kostura objekta kada se sleganje zidova završi. Gradi se tako da se zidna greda i krov drže 100mm iznad konačne visine zida od slame tokom njegove izgradnje, kako bi se nakon sklanjanja potpornih greda moglo izvršiti kompresijsko zbijanje zidova od slame.

Ovakav način gradnje je komplikovaniji od Nebraska metode, i zahteva veće tehničke veštine kako bi se struktura održala stabilnom tokom postavljanja slame.

3. Metoda popunjavanja, metoda drvenog okvira, metoda balvana i stubova

U ovoj metodi težinu krova nosi drveni, čelični ili betonski kostur, a bale slame služe za popunjavanje izolacionih pojaseva i blokova između stubova.

Strukturni koncepti ove metode se zasnivaju na principima konvencionalnih načina gradnje, i nema potrebe za ispitivanjem nosivosti bala slame da nose težinu krova jer to radi okvirni kostur. Zbog toga je upravo ova metoda omiljen izbor arhitekata.

Prednosti su što se krov može konstruisati pre postavljanja slame i time se objekat zaštiti od vremenskih nepogoda. Kostur kuće i stubovi se ne moraju konstruisati na mestu gradnje. Takođe, ova metoda pruža veću stabilnost za okvire vrata i prozora.

Izgradnja je dosta komplikovanija od Nebraska metode, i zahteva veštine u obradi drveta ili metala, zavisno od čega je okvir objekta. Zahteva i velike količine drvene građe što ostavlja posledice po životnu sredinu.

4. Metoda zidanja sa balama slame

Ovde se bale slame koriste isto kao i cigle u konvencionalnom načinu gradnje. Bale se postavljaju vertikalno, a beton se zaliva između njih i drži ih zajedno formirajući stubove između svake bale. Objekat se spolja i iznutra malteriše cementom, što može da izazove osetljivost na vlagu.

Ova metoda je vrlo uspešna, ali se danas retko koristi zbog poznavanja jednostavnijih metoda gradnje. Takođe, iziskuje naporan rad i koristi se puno cementa koji nije dobar za životnu sredinu.

Izvor

Нема коментара:

Постави коментар