Utorak 25. septembar je dan kada se dr Ralf Skorza, iz zapadne Virdžinije, SAD, pojavio kao predavač na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Predavanje je bilo zamišljeno sa namerom da se američka GM vrsta šljive „Medeno slatka“ populariše u Srbiji.
Na ovom predavanju bilo je prisutno oko 30 studenata, stručnjaka, domaće naučne elite i građana aktivista sa grupe Stop GMO u Srbiji. Deo naučne elite je delovao opčinjeno gostom iz Amerike ili možda svojim snom o istraživačkom radu tamo negde u najmodernijim laboratorijama Virdžinije, a neki od njih su i lično razgovarali sa profesorom nakon predavanja. Osim njih, bili su prisutni predstavnici američke ambasade, i nacionalni ekspert za zakonodavstvo, Feliks Nikolesku (američki lobista?!), koji je nakon profesorovog predavanja, na pitanja građanke iz publike, javno izjavio da Republika Srbija treba da promeni zakon i uvede GMO.
Ceo dizajn predavanja je bio marketinškog karaktera, tipičnog amerikancima. Oslanjajući se na „slatku“ psihološku manipulaciju da bi dobio afirmaciju sopstvenih ciljeva, u ovom slučaju, zadobijanje podrške za uvođenje GM tehnologije u voćarstvo. Kao prednost ove genetski modifikovane vrste šljive nad domaćim navodi se to da je „Medeno slatka“ otporna na virus šarke.
Profesor je objasnio da ne treba da povezujemo genetski inženjering sa interesom privatnih korporacija, njegov rad na primer, u vezi je sa društvenima a ne privatnim sektorom. „Medeno slatka“ po profesorovom tumačenju nija za profit, nego za dobro zdravlje i dovoljnu snabdevenost hranom.
Na ovom predavanju bilo je prisutno oko 30 studenata, stručnjaka, domaće naučne elite i građana aktivista sa grupe Stop GMO u Srbiji. Deo naučne elite je delovao opčinjeno gostom iz Amerike ili možda svojim snom o istraživačkom radu tamo negde u najmodernijim laboratorijama Virdžinije, a neki od njih su i lično razgovarali sa profesorom nakon predavanja. Osim njih, bili su prisutni predstavnici američke ambasade, i nacionalni ekspert za zakonodavstvo, Feliks Nikolesku (američki lobista?!), koji je nakon profesorovog predavanja, na pitanja građanke iz publike, javno izjavio da Republika Srbija treba da promeni zakon i uvede GMO.
Ceo dizajn predavanja je bio marketinškog karaktera, tipičnog amerikancima. Oslanjajući se na „slatku“ psihološku manipulaciju da bi dobio afirmaciju sopstvenih ciljeva, u ovom slučaju, zadobijanje podrške za uvođenje GM tehnologije u voćarstvo. Kao prednost ove genetski modifikovane vrste šljive nad domaćim navodi se to da je „Medeno slatka“ otporna na virus šarke.
Profesor je objasnio da ne treba da povezujemo genetski inženjering sa interesom privatnih korporacija, njegov rad na primer, u vezi je sa društvenima a ne privatnim sektorom. „Medeno slatka“ po profesorovom tumačenju nija za profit, nego za dobro zdravlje i dovoljnu snabdevenost hranom.
*** Ovaj izbor reči bio je vrlo promišljen i time je zadobio simpatije određenog broja prisutnih, već na početku. Skrenuo je pažnju da genetski modifikovanu šljivu mogu da uživaju potrošači u Kaliforniji na primer, a zašto ne bi bila na raspolaganju i drugima koji žele da uživaju.
Reklo bi se da profesor baš brine o našem uživanju i zaštiti stabala šljive. Ali, dobro je da znamo da se u genetski modifikovanoj šljivi koja izaziva agresivni tumor jetre na oglednim životinjama, možda može da uživa i u njenom hladu, ali je sigurno da unutrašnjost njenog stabla kada drvo prestari, ne može da se koristi kao najkvalitetnije đubrivo za baštu, što je slučaj sa domaćim sortama šljiva, free of GMO.
Način na koji je prof. Skorza izlagao, davao je utisak da je profesor imao saradnju sa nekim stručnjakom iz Srbije, i da je u skladu sa „našim mentalitetom“ urađeno predavanje, kako bi se omekšala ANTI GMO politika, i otklonilo negativno mnjenje o GMO u Srbiji.
Svojim smirenim i toplim glasom, profesor je „otvarao kartu po kartu“. Dr Skorza je objasnio da američki naučnici imaju svoja ogledna polja u Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Čileu, Rusiji i da će na osnovu rezultata istraživanja u Češkoj tražiti od EU da ozakoni genetski modifikovnu šljivu u Evropi. Posle ovoga su sami slušaoci pojasnili da bi već sada u Srbiji bili mogući ogledni voćnaci. Dobio se utisak kako je poznavanje ljudske psihologije ovde primenjeno u navođenju na željene reakcije prisutnih, a nisu izostali ni citati sa sajta instituta „Servis za istraživanja“, na kojem predavač radi, poput ovih: “Molim Vas popularišite ovu šljivu koja je toliko zdrava hrana”. Zatim :” Molim vas sadite ovu šljivu da pomognete čovečanstvu”.
Na žalost, domaća naučna elita je sama pokazala interesovanje za ogledne šljivike, na šta je dr Ralf odgovorio da amerikance interesuje naša stara sorta „Požegača“ (!?). Kada se za reč javio jedan mladi profesor i postavio pitanje o uzgajanju šljiva, dr Ralf je vrlo vešto baš u tom trenutku spomenuo da u „Apalačanskom Servisu“ za istraživanja gde on radi, imaju fondove za istraživački rad (za buduće stipendiste!). Nakon ovoga, publika kao da je živnula. Ipak, nekima od nas nije promaklo američko interesovanje za „Požegaču“, a da se istovremeno hvali i nudi „Medeno srce“. Štaviše, to je utvrdilo naše sumnje u profesorove časne namere.
Podvukao je da ne treba samo reći „Ne želim genetski modifikovanu šljivu“, nego „Treba razmišljati o budućnosti“, jer veliki broj naučnih institucija po svetu preferira ovakvu tehnologiju (poznata američka ideologija o „progresu“). Američki istraživački centar gde doktor radi veoma je zainteresovan da plasira još otvorenih oglednih polja i u drugim zemljama. Na ovo su sami stručnjaci iz publike postavili pitanje o takvoj mogućnosti u Srbiji, a doktor je spomenuo da je baš bio na oglednim poljima šljiva u Čačku kod koleginice sa kojom sarađuje već više godina. Ostalo je nejasno je da li su i šljive kod koleginice genetski modifikovane (?!), i da li su na njenom ličnom placu ili na poljima nekog instituta.
Veliki patriota SAD, Vilijam Kuper, rekao je jednom prilikom „da malo ko radi neko loše delo namerno, nego to čini zato što veruje da radi dobru stvar“! Pažljivo posmatrajući predavača, nekima od nas bilo je intrigantno kojoj feli od ove dve on pripada, da li promoviše GMO s predumišljajem ili to čini zato što veruje da radi nešto dobro za nauku i ljude. Jedan pripadnik naše grupice je postavio upravo to pitanje predavaču, kao i tri argumentovana pitanja o bezbednosti GMO na zdravlje ljudi. Način na koji je doktor odgovarao, bitno se izmenio, i više nije bio toliko „sladak“.
Integralno prenosimo ovaj dijalog:
1. Pitanje: Naučna studija iz 2006 navodi na zabrinutost koliko su „Medeno slatka“ i njen genetski izmenjen materijal, male molekule ribonukleinske kiseline, bezbedan po zdravlje čoveka. U ogledu na miševima naučnici su ustanovili da velika izloženost ovakvim malim molekulima izaziva tumor jetre i veliku smrtnost oglednih životinja. Kakvo je Vaše mišljenje o ovome?
1. Odgovor: Miševi nisu isto što i ljudi. Osim toga, miševima su bile ubrizgavane male molekuke ribonukleinske kiseline, a čovek jede šljivu i ta ribonukleinska kiselina se razloži u sistemu za varenje čoveka.
2. Pitanje: Gen bakterije za otpornost na antibiotike koji se u procesu genetskog inženjeringa ubacuje u „Medeno slatku“ može da se prebaci na gene korisnih bakterija koje se normalno nalaze u zemljištu. Po mišljenju profesora genetike Džo Kuminsa sa Univerziteta „Zapadni Ontario“ postoji realna opasnost da se ova otpornost na antibiotike prenese i na čoveka.
2. Odgovor: Bakterije nosioci otpornosti na antibiotike su već prisutne u tlu.
3. Pitanje: Da li postoje dugogodišnje naučne studije koje bi pokazale da je efekat „Medeno slatke“ na čoveka bezbedan?
3. Odgovor: Pitate da li postoje dugogodišnje naučne studije na čoveku? Mi to ne radimo, mi ne hranimo čoveka sa ovom šljivom, to se ne radi. Treba da slušamo šta nauka kaže. „Kontrolno telo“ koje treba da odobri šljivu uzeće u obzir šta se radilo sa tom šljivom i ako je to bezbedno, onda je i šljiva bezbedna za čoveka.
Na osnovu ovakvih odgovora dobija se zaključak da cenjeni doktor zna da je GMO štetan i da nam to nameće jer veruje da radi „dobru stvar“, samo pitanje je za koga! Problem sa GMO tehnologijom i njenom bezbednošću je upravo u tome, što se ispravnost i bezbednost nekog GM proizvoda uopšte ni ne testira pre nego što uđe u promet, jer „Kontrolno telo“ veruje deklaraciji proizvođača, i na osnovu njihove izjave daje dozvole.
Ipak, malo ko danas, svestan zdravstvenog rizika, želi da kupi genetski modifikovanu hranu. A ukoliko bi se uveo Zakon u RS koji bi dozvoljavao uvoz, distribuciju ili proizvodnju ovakvih vrsta, korporacije koje su vlasnici ovakvih tehnologija bi na tržištu tražile da proizvodi izrađeni po njihovoj tehnologiji ne budu obeleženi da sadrže GMO. Na taj način bi rizik po zdravlje prešao na potrošače. Osim toga, proizvođači bi se vezali za korporaciju koja proizvodi seme ili sadnice, pa bi od nje dobavljali svu hemijsku opremu, i svake godine za neke druge biljne vrste, morali bi da kupuju seme, i ne bi smeli da se sami bave osemenjivanjem.
Pošto svako normalan želi zdravu hranu za sebe i svoju porodicu, smatramo da Srbija ne sme da dozvoli promenu vladajućeg Zakona po kojem je zabranjen GMO, i nikako ne sme da dozvoli američkom lobiju u Srbiji zagovaranje uvođenja GMO industrije i proizvodnje hrane.
Kad bi se uveo Zakon o obnovi života na selu, uz subvencije države, u Srbiji ne bi bilo ni nezaposlenih, ni gladnih. Samo ako bi smo se okrenuli proizvodnji zdrave, organske hrane i to bi bilo dovoljno da Srbija postane zemlja sa visokim standardom za sve vredne građane. Budući da je Srbija dugi niz godina bez industrije, ovo je njena jedina šansa. A činjenica da je u današnjim okolnostima Srbija sa proizvodnjom od 600.000 tona šljiva godišnje među prvima u svetu, bespredmetno je uopšte i dovoditi u pitanje uvođenje rizične „Medeno slatke“ šljive. Postoje drugi načini da se naše sorte zaštite od raznih štetnih bakterija, i mnogi od tih načina su bili poznati našim precima. Zato zaštitimo srpske sorte šljiva!
Molimo vas da doprinesetu širenju anti GMO propagande, i da ne dozvolimo da GMO mit zavlada našim prostorima, jer je to u interesu naše celokupne zajednice i naših potomaka.
Način na koji je prof. Skorza izlagao, davao je utisak da je profesor imao saradnju sa nekim stručnjakom iz Srbije, i da je u skladu sa „našim mentalitetom“ urađeno predavanje, kako bi se omekšala ANTI GMO politika, i otklonilo negativno mnjenje o GMO u Srbiji.
Svojim smirenim i toplim glasom, profesor je „otvarao kartu po kartu“. Dr Skorza je objasnio da američki naučnici imaju svoja ogledna polja u Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Čileu, Rusiji i da će na osnovu rezultata istraživanja u Češkoj tražiti od EU da ozakoni genetski modifikovnu šljivu u Evropi. Posle ovoga su sami slušaoci pojasnili da bi već sada u Srbiji bili mogući ogledni voćnaci. Dobio se utisak kako je poznavanje ljudske psihologije ovde primenjeno u navođenju na željene reakcije prisutnih, a nisu izostali ni citati sa sajta instituta „Servis za istraživanja“, na kojem predavač radi, poput ovih: “Molim Vas popularišite ovu šljivu koja je toliko zdrava hrana”. Zatim :” Molim vas sadite ovu šljivu da pomognete čovečanstvu”.
Na žalost, domaća naučna elita je sama pokazala interesovanje za ogledne šljivike, na šta je dr Ralf odgovorio da amerikance interesuje naša stara sorta „Požegača“ (!?). Kada se za reč javio jedan mladi profesor i postavio pitanje o uzgajanju šljiva, dr Ralf je vrlo vešto baš u tom trenutku spomenuo da u „Apalačanskom Servisu“ za istraživanja gde on radi, imaju fondove za istraživački rad (za buduće stipendiste!). Nakon ovoga, publika kao da je živnula. Ipak, nekima od nas nije promaklo američko interesovanje za „Požegaču“, a da se istovremeno hvali i nudi „Medeno srce“. Štaviše, to je utvrdilo naše sumnje u profesorove časne namere.
Podvukao je da ne treba samo reći „Ne želim genetski modifikovanu šljivu“, nego „Treba razmišljati o budućnosti“, jer veliki broj naučnih institucija po svetu preferira ovakvu tehnologiju (poznata američka ideologija o „progresu“). Američki istraživački centar gde doktor radi veoma je zainteresovan da plasira još otvorenih oglednih polja i u drugim zemljama. Na ovo su sami stručnjaci iz publike postavili pitanje o takvoj mogućnosti u Srbiji, a doktor je spomenuo da je baš bio na oglednim poljima šljiva u Čačku kod koleginice sa kojom sarađuje već više godina. Ostalo je nejasno je da li su i šljive kod koleginice genetski modifikovane (?!), i da li su na njenom ličnom placu ili na poljima nekog instituta.
Veliki patriota SAD, Vilijam Kuper, rekao je jednom prilikom „da malo ko radi neko loše delo namerno, nego to čini zato što veruje da radi dobru stvar“! Pažljivo posmatrajući predavača, nekima od nas bilo je intrigantno kojoj feli od ove dve on pripada, da li promoviše GMO s predumišljajem ili to čini zato što veruje da radi nešto dobro za nauku i ljude. Jedan pripadnik naše grupice je postavio upravo to pitanje predavaču, kao i tri argumentovana pitanja o bezbednosti GMO na zdravlje ljudi. Način na koji je doktor odgovarao, bitno se izmenio, i više nije bio toliko „sladak“.
Integralno prenosimo ovaj dijalog:
1. Pitanje: Naučna studija iz 2006 navodi na zabrinutost koliko su „Medeno slatka“ i njen genetski izmenjen materijal, male molekule ribonukleinske kiseline, bezbedan po zdravlje čoveka. U ogledu na miševima naučnici su ustanovili da velika izloženost ovakvim malim molekulima izaziva tumor jetre i veliku smrtnost oglednih životinja. Kakvo je Vaše mišljenje o ovome?
1. Odgovor: Miševi nisu isto što i ljudi. Osim toga, miševima su bile ubrizgavane male molekuke ribonukleinske kiseline, a čovek jede šljivu i ta ribonukleinska kiselina se razloži u sistemu za varenje čoveka.
2. Pitanje: Gen bakterije za otpornost na antibiotike koji se u procesu genetskog inženjeringa ubacuje u „Medeno slatku“ može da se prebaci na gene korisnih bakterija koje se normalno nalaze u zemljištu. Po mišljenju profesora genetike Džo Kuminsa sa Univerziteta „Zapadni Ontario“ postoji realna opasnost da se ova otpornost na antibiotike prenese i na čoveka.
2. Odgovor: Bakterije nosioci otpornosti na antibiotike su već prisutne u tlu.
3. Pitanje: Da li postoje dugogodišnje naučne studije koje bi pokazale da je efekat „Medeno slatke“ na čoveka bezbedan?
3. Odgovor: Pitate da li postoje dugogodišnje naučne studije na čoveku? Mi to ne radimo, mi ne hranimo čoveka sa ovom šljivom, to se ne radi. Treba da slušamo šta nauka kaže. „Kontrolno telo“ koje treba da odobri šljivu uzeće u obzir šta se radilo sa tom šljivom i ako je to bezbedno, onda je i šljiva bezbedna za čoveka.
Na osnovu ovakvih odgovora dobija se zaključak da cenjeni doktor zna da je GMO štetan i da nam to nameće jer veruje da radi „dobru stvar“, samo pitanje je za koga! Problem sa GMO tehnologijom i njenom bezbednošću je upravo u tome, što se ispravnost i bezbednost nekog GM proizvoda uopšte ni ne testira pre nego što uđe u promet, jer „Kontrolno telo“ veruje deklaraciji proizvođača, i na osnovu njihove izjave daje dozvole.
Ipak, malo ko danas, svestan zdravstvenog rizika, želi da kupi genetski modifikovanu hranu. A ukoliko bi se uveo Zakon u RS koji bi dozvoljavao uvoz, distribuciju ili proizvodnju ovakvih vrsta, korporacije koje su vlasnici ovakvih tehnologija bi na tržištu tražile da proizvodi izrađeni po njihovoj tehnologiji ne budu obeleženi da sadrže GMO. Na taj način bi rizik po zdravlje prešao na potrošače. Osim toga, proizvođači bi se vezali za korporaciju koja proizvodi seme ili sadnice, pa bi od nje dobavljali svu hemijsku opremu, i svake godine za neke druge biljne vrste, morali bi da kupuju seme, i ne bi smeli da se sami bave osemenjivanjem.
Pošto svako normalan želi zdravu hranu za sebe i svoju porodicu, smatramo da Srbija ne sme da dozvoli promenu vladajućeg Zakona po kojem je zabranjen GMO, i nikako ne sme da dozvoli američkom lobiju u Srbiji zagovaranje uvođenja GMO industrije i proizvodnje hrane.
Kad bi se uveo Zakon o obnovi života na selu, uz subvencije države, u Srbiji ne bi bilo ni nezaposlenih, ni gladnih. Samo ako bi smo se okrenuli proizvodnji zdrave, organske hrane i to bi bilo dovoljno da Srbija postane zemlja sa visokim standardom za sve vredne građane. Budući da je Srbija dugi niz godina bez industrije, ovo je njena jedina šansa. A činjenica da je u današnjim okolnostima Srbija sa proizvodnjom od 600.000 tona šljiva godišnje među prvima u svetu, bespredmetno je uopšte i dovoditi u pitanje uvođenje rizične „Medeno slatke“ šljive. Postoje drugi načini da se naše sorte zaštite od raznih štetnih bakterija, i mnogi od tih načina su bili poznati našim precima. Zato zaštitimo srpske sorte šljiva!
Molimo vas da doprinesetu širenju anti GMO propagande, i da ne dozvolimo da GMO mit zavlada našim prostorima, jer je to u interesu naše celokupne zajednice i naših potomaka.
Нема коментара:
Постави коментар